Došlo je vreme gde je opalo poštovanje između ljudi. Gde se nabijanje noža u leđa danas gleda kao uspeh, gde se dobrota meri time šta dobijaš materijalno za uzvrat i kakvu korist možeš imati od toga. Gde je reč "Moral" samo reč bez ikakvog značaja.
Privilegije današnje realnosti su dostigle granice gde prijateljstvo ne postoji više. Došli su dani gde predrasuda preovlađuje u odnosu na pružanje šanse nekoj osobi. Okruženje gde se nalazimo svakodnevno je ništa više nego jedan veliki koloseum u kome su svi gladijatori i bore se za nešto što nema više ni razloga a ni veze sa vezom. Ljudskost je opala na najniži nivo da će vrlo uskoro i životinje početi da nam se smeju.
Koliko planiramo još tako? Vredi li da nekom učinimo nešto "nesvesno" sa izgovorom to sam ja..?
Verujem da jedno izvini znači mnogo više nego neprijatno prisustvo pogleda povređene osobe. Da nije teško da se pritekne u pomoć nekome ko je stranac na ulici. I da je moguće da se osobe menjaju iz dana u dan na bolje, takođe grade na sebi, bez ikakvog izgovora. Trud se na kraju isplati uvek, "nije teško biti fin". Smatram da ova mala poruka može da natera nekog da sedne i razmisli o svojim delima. Da uvidi da postoji i dobra strana današnjice, samo sto je mnogo izbledela. Ako svaki pojedinac unese malo svoje boje, verujem da će stvari biti onakve kakve zaista duboko u sebi želimo da budu.
