Knjiga ljubavi je dosadna i glupa, svi je
čitaju celog života. Puna je poglavlja i instrukcija a opet je potrebno tone
vremena da se napiše. Knjiga ljubavi je zapravo nešto što svako od nas piše
momentima izmešanim trenucima, predgovore nadanjima, zaključke sećanjima.
Knjiga koju može da čita samo jedna osoba koja razume težinu reči u njoj i ne
mrzi je da pročita iznova i iznova.
Od hiljade knjiga u tim bibliotekama koje
nosimo u sebi, zadesi se zalutali stranac u velikim hodnicima koji možda baš
piše sličnim stilom kao i ti. Gleda, vrti se, i sa police izvlači jednu koja mu
zaokupira pažnju. Čita je a ti slušaš, jer reči koje izgovara nisu istog
značaja kao tvoje koje lete po mislima dok ih pišeš. Odjednom je upoređuje sa
svojom, tu ne postoji više zabune o tome šta je pisac hteo reći.
Prilazi ti dok čvrsto drži knjigu koju si
baš ti stvarao ostavljajući svoje biće u njoj. Dve knjige blede jer kreće
poglavlje satopljeno u jednoj. Vašoj knjizi, knjizi ljubavi gde postoji težina,
gde postoji značenje. Takva nam je ta knjiga ljubavi.
